…Ono što vama želim jest da i vi pronađete svoj put do zanimanja. Da otkrijete što vas ispunjava i veseli, da se krvavo naradite za to i na kraju dana budete ponosni na svoja postignuća. Svatko od nas mora utabati svoj put kroz ovu džunglu života. Nekad, kao i ja, zalutamo i mislimo da možda nikada nećemo doći do željenog cilja. Najbitnije je da ste voljni boriti se za svoje snove i da ne bježite od izazova koji vam prepriječe put. Ne dozvolite strahu i sumnjama u sebe i svoje sposobnosti da vas pokolebaju u vašem naumu. Jednom kada sam se i ja sama oduprijela strahovima i sumnjama, život me doveo do ove točke, do vas. Jest da je ovo bila jedna od zahtjevnijih i napornijih godina mog života. Istina je također da ste me znali naljutiti, razočarati, frustrirati bez granica. Dugo sam tražila na koji način mogu izgraditi odnos s vama i što je zapravo cilj koji zajedno trebamo ostvariti.  Upoznala sam i vas bolje i svakodnevno vam se divila zbog iznimno velikih i teških problema s kojima ste se već u tako mladoj dobi morali suočiti. Plakala sam jako puno zbog vas i sa vama. Zato sam odustala od svojih štreberskih nauma i posvetila svu svoju energiju tome da vi znate da ne mora sve biti tako kako je bilo do sada, da niste otpisani ni nebitni. Da ste bitni, sposobni, pametni i pošteni. Da ne duljim puno više, i svaka mi čast ako dođem do tuda bez da se rasplačem, vratila bih se na početak i na ono pitanje „kako je biti razrednik u srednjoj školi“? Danas bih odgovorila – ako se radi o mom 4. a razredu, biti razrednik u srednjoj školi najljepša je stvar na svijetu.